|
|
| < | srpanj, 2009 | |||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | ||
| 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 |
| 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 |
| 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 |
| 27 | 28 | 29 | 30 | 31 | ||
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
by lilbutevil
PriČa O:
JedNoj cUri koJa je totaLno zbuNjena.
NiKad niJe biLa zaljuBljeNa.
nO kaD je u NjiHov raZzred doŠao noVi učeNik, oBorio jU jE s noGu.
saD je zBunjEna.
daLi ga voLi?
iLi nE?
Ne muČi ju saMo tO.
8. raZZreD je.
muČi je oDvajAnje oD frEndova.
Ne zNa ni Sama daLi je sPreMna Na tO.
muČi je ObiTeLjski pRobLeMi (koJi doLazE kaSniJe)
=D
Volim boju tvojih očiju.
Volim boju osmjeha koju imaš.
Volim boju života u tebi.
Ali ne volim ti što te ne mogu imati.
Život bez tebe je bio dosadan.
Život bez tebe je bio mrtav.
Bez tebe nema života.
Od kad si došao u moj život,
Ja ponovno živim punim plućima!
Život ponekad razočara.
Život ponekad rastužuje.
Život ponekad ni nema.
Ali to je život. S tobom, mogu ga proživjeti.
Nemoj to mi uskratiti.
Ako mi zatvoriš vrata, nemoj i prozor! :D
Dying is easy...Life is much harder.
But when you have loved...
Then you do not want to die.
You want to live and return the love!
So LIVE YOURE LIFE!
*-_ArteMiS_-*
Ivy
-Odlučna
-Snažna
-Nepopustljiva
-Zaljubljena
-Zbunjena
MJ
-Dobar
-Spreman
-Nepopstljiv
-Hrabar
-Odlučan
Nikky
-Uporna
-Nepopustljiva
-Odlučna
-Spremna pomoći
Katy
-Uporna
-Nepopustljiva
-Svađalica
-Dobra
Mark
-Odlučan
-Dobar
-Hrabar
-Jak
-Nepopustljiv
Max
-Dobar
-Zabavan
-Zabrinut
Nikad nisam nekoga željala kao što tebe želim...
Jedino što sam ikad voljela je bila mržnja...
Nikad nisam nekoga željala kao što tebe želim
Jedino što sam voljela bilo je tebi nanjeti bol...
Nikad nisam nekoga željela kao što tebe želim
I znam, jedino što sam voljela bila je mržnja...
If I let you love me
Be the one Adore
Would you go all the way
Be the one I'm looking for
If i let you love me (If i Say)
Be the one Adore (Its O.k)
Would you go all the way (You can Stay)
Be the One I'm looking for
And the rain will kill us all,
Throw ourselves against the wall
But no one else can see,
The preservation of the martyr in me
Fray the strings...
close the shades
Hold your breath...
Listen
I
am a world before I am a man
I
was a creature before I could stand
I
will remember before I forget
Before I forget that
I
am a world before I am a man
I
was a creature before I could stand
I
will remember before I forget
Before I forget that
-A možda je i tako najbolje. Možda su me s razlogom prekinule. Možda je netko to namjerno namjestio.-
Ležim u krevetu i razmišljam o tom tako zvanom prekidom.
-IVY! KASNO JE! HAJDE DIŽI SE!-
-Kvragu! Pa subota je! Pusti me da dužem spavam!-derem se na svoju mama, koja me budi. Bila sam loše volje. Pogledala sam kroz prozor,koji je bio odmah do mojeg kreveta.
-Pada kiša.-prošaptala sam.
Okrenula sam se na bok, i pogledala sam na sat. 8:30.
Baš kad sam htjela opet zaspati čula sam kako mi mobitel zvoni.
-Halo?-
-Umm,jel ovdje Ivy?-upitao me je sugovornik.
-Ja sam.-
-Hej, Ivy, Mark je. Zanima me hoćeš danas doći, da te pokupim.-
-Da,naravno, da ću doći. Dođi do mene, u 15:30.-
-Ok! Super,onda se vidimo!-
-Da vidimo se. Bok.-
-Bok!-
Potpuno sam zaboravila na Marka i na natjecanje. Digla sam se iz kreveta, i navukla neku majcu i trenirku koju sam našla na podu.
-Pa bilo je i vrijeme.-rekla je moja mama.
-Da,da... gdje je tata?-
-Tata,pa, tvoj tata... je... na poslu.-
Ja sam na mamu. Loše lažem. Tako i ona loše laže. Nešto nije u redu. Nešto stvarno nije u redu,ali vidim da je mama potištena i neću postavljati puno pitanja. Uzela sam kruh i nešto salame, počela jesti.
-Umm,mama-rekla sam dok sam žvakala.-danas idem van.
-A kamo?-
-Ma u Zagreb, idem gledati neko natjecanje.-
-Aha,dobro,s kim ideš?- uvijek ista pitanja.
-S Markom. Ide sa mnom u razred.-
-Aa, to je onaj mali koji stalno ima skejbord.-
-Da, to je on.-
-Dobro, dobro. Ja danas moram ići raditi tako da mi se javi kad kreneš i nemoj dugo, treba netko navečer čuvati Lucy.-
-Ok.- digla sam se od stola, naravno počistila sam sobom, jer moj buraz i sisterka su već jeli.
Krenula sam prema svojoj sobi. Opet mislim na M.J-a.
-Zašto mi se taj dečko stalno mota po glavi?- mislim u sebi.
Bacila sam se na krevet. Do mene je bila linija. Vrag mi nije dao mira i morala sam uključiti je.
-Evo,za one koje su nam se tek sada pridružili. Ova pjesma ima posebno značenje. Jedan mladi dečko nam se javio u redakciju i rekao da pustimo ovo jednoj devojci. Nije nam rekao ni svoje ime,niti ime te djevovjke, ali nadamo se da će ona znati. Joan Osborne-One of Us.-
Nekako imam osjećaj da je ta pjesma upućena meni. Slušam pjesmu. I nitko drugi mi ne pada na pamet nego ON. M.J.
-What if God was one of us. Just a slob like one of us. Just a stranger on the bus. Trying to make is way home. If God hade a face, what would it look like? Would you like to see?-
-Ovo je nekakva poruka. Poruka za mene. Ali ju ne shvaćam. Zašto baš ta pjesma? Zašto ne neka druga? Kakve veze ima Bog sa sve ovime?-
Pjesma mi je završila i svakakve misli su mi padale na pamet. Isključila sam radio i legnula na krevet. Zaklopila sam oči. Još sam pospana. I sve to me zbunjuje. Baš kad sam bila u fazi čvrstog spavanja nečija me ruka pljusnula po faci. Trgnula sam se, i baš kad sam htjela se izderati na tog nevaljanca, okrenem se i vidim svoju jednogodišnju seku. Mogu priznati da su djeca u toj fazi već jako pametna. I jako snažna. Dok ja tu pucam od boli i bijesa, ona se smije i vidno uživa u svemu tome dobro znajuči da joj ne mogu ništa.
-Jooj, ti ćeš tako jednog dana pobrati batinee!!-vrisnula sam.
Lucy me ozbiljno pogledala i lagano naprčila usne.
-Ooo..neeee!!-
O da... sada plače kao kišna godina jer sam vikala na nju.
-Ma daj Lucy, znaš da nisam htjela... Nemoj plakati....-pokušala sam ju smiriti.
Primila sam je u naručije i zagrlila. Ma ja nju svejedno jako volim.
-Eto, vidiš? Nema razloga za plakati.-
Šmrcnula je još jednom i tražila je da ju spustim dolje. Kad ju jesam otrčala je kao da se ništa nije dogodilo.
Isto se opet događa. Svaki put isto.
-Nee!! Ivy!! Stani!!-
Preletio mi je život pred očima. Netko me opet vuče! Opet me vuče dolje!
-NEE! PUSTI ME!! NE ŽELIM DOLJE!! MOJ ŽIVOT JE OVDJE!-
-Ivy. Ne boj se. Ja sam tu. Neću dopustiti da ti se IŠTA dogodi.-
Srce mi je stalo. On? Zašto on? Hladna ruka me opet vuče dolje. Hladna ruka vozača.
-Zbog tebe sam mrtav. Platit ćeš!!-
-NEEEEEEE!!- vrištala sam dušom i tijelom.
-Hej,hej!! Što ti je?-
Bila sam u znoju. Sve je to bio san. Do mene je stajala neka nepoznata osoba.
-Hmm...Gdje sam?-upitah tu osobu.
-Drago dijete, ti si u bolnici, a ja sam Ivona, medicinska sestra.-
-Aha...u bolnici?!-ništa mi nije bilo jasno. Ničeg se nisam sjećala. -Zašto sam u bolnici?-
Sestra je okrenula glavu prema dnu kreveta, i uzela nekakav karton.
-Tu piše da si ostala na promatranju zbog udara glave.-brižno mi je rekla.
Odjednom mi se sve vratilo. MJ. Auto. Vozač. Krv.
-Sad ću te ostaviti na miru da se odmoriš.-
-Hvala.-
Sestra je otišla,i ugasila svijetlo.
-Ne boj se. Ja sam tu...-te riječi su letile mislima.
-Jeli on moj anđeo čuvar? Ima li taj san veze sa stvarnošću ili je samo san?-
Sada sam se pokušala sjetiti lika koji se pojavio u mom snu. Nisam mogla. Um mi jednostavno nije dao. Sjećala sam se samo tih riječi,ali lika nisam mogla.
**
Kad sam došla pred školu, cijeli razred se skupio oko mene.
-Jesi li dobro? Kako si? Treba li ti nešto?-pitanja su bila ista.
-Ne treba. Dobro sam. Samo...gdje je M.J?-
-Ne znamo. Još se nije pojavio.-
-Ali zar ne živite vi u istoj zgradi?-upitao me je Max.
-Da, ali ja sam došla izravno iz bolnice. Tako da nisam ni blizu bila svojoj zgradi.-
-Dobro,dobro dosta priče. Sad u školu.-opomenula nas je dežurni profesor.
Kad su se svi razišli, vidjela sam da je dvorište prazno.
Krenula sam prema školi. Tada me je uhvatila hladna ruka. Vrisnula sam.
-AA...Kvragu, Mark! Prepao si me.-
-Haha. To mi je i bila namjera.-glasno se nasmijao.
Mark je isto išao sa mnom u razred. On je spadao među moje najfrendove. Ali je ujedno i spadao u najljepše dečke u mom razredu. Ima smeđu kosu,smeđe oče,i prekrasan smješak. Bio je običan dečko, mogu reći baš simpa dečko. Visok, i zanosan, sa sobom se stalno nosio skejbord. Tako se i oblačio. Kao skejter. Bijelu usku majcu, crveno.crnu kariranu košulju i traperice.
-Čuj, Ivy... Čujem da ti se sviđa MJ. Jeli to istina?-upitao me je izravno.
Zacrvenjela sam se.- Pa,da...sviđa mi se. Jeli to problem?-
Namrštio je obrve.-Ne,nije problem. Samo pitam. Htio bi te još nešto pitati. U subotu imam natjecanje u skejtanju. Bilo mi bi vrlo drago da dođeš, pa kasnije možemo na piće.-
-Uff...ti to mene pozivaš na spoj?-
-Paa...ne bi baš to nazvao spojem...ali da zovem te van! Onda?-
-Da,naravno da ću doći.-
-Stvarno?-
-Da naravno! Ajmo požuriti da ne zakasnimo.-
**
-I što si tako dugo radila s Markom?-upitala me je Nikky.
-Ništa. Samo me pozvao u subotu van,jer ima natjecanje.-
-SAMOO?! Ma Ivyy! Pa ti ideš na spoj!-
-Da,da...MJ se još nije pojavio?-
-Ne,nije. Op,op...Naša Ivy je opasno zacopala.-
-Da, baš. Ne, samo mu želim zahvaliti. Nisam imala prilike razgovarati s njime poslije nesreće.-
-I osim zahvale pasti će poljubac!-zezala me je Katy.
-Sigurno NE! Zašto ste taako dosadne?-već sam prilično bila ljuta.
-Mi smo dosadne za tvoje dobro.-složile su se Nikky i Katy.
-Da, baš!-okrenula sam se i otišla.
-Kamo ćeš?-poviknu za mnom.
-Negdje gdje mi nećete smetati! Mislilm za moje dobro!-viknula sam im natrag.
Otišla sam iza zida,gdje su nam postavili nekakve klupice. Sjela sam na njih, i razmišljala o svemu.
-Hej!-
-Ma tko sad...?-
-Zašto si tu sama?-bio je to Mark. Mogu priznati da mu je dobro stajala ona uska bijela majca.
-Ma Katy i Nikky me ne puštaju na miru,a ja hoću samo malo mira, i odmora od svega.-
-Jao, hoćeš da ja odem?-
-Ne,ne... samo tu ostani. Ti nisi cura. Nećeš mi tako dosađivati. Jel' da?-uputila sam mu pogled.
-Ha,ha,ha...neću.-
Zajedno smo se nasmijali.
-Znaš, zbilja se ugodno osjećam u tvojem društvu.-odjednom je rekao.
-Oh, hvala.-
Onda me je pogledao u oči. Duboko u oči. Primicao se prema meni. Lagano.
-Ovaj...-rekla sam krhko, i tiho.
Mark mi ništa nije odgovorio, već je samo naslonio ruku na moju ruku.
Zatvorila sam oči, i opustila se kad sam čula hihotanje. Naglo sam otvorila oči i pogledala iza kuta. Nikky i Katy. Mogla sam si i mislit.
Mark je vidio da nešto nije u redu sa mnom i okrenuo se prema smjeru u kojem sam tako ljutito gledala.
-Znala sam da su one.-kroz zube sam rekla.
-Aha. Ajde moramo ići. Dolazi profa.- Mark me je primio za ruku,ali samo nakratko jer mi je samo pomogao dići sa klupe.
Dok sam prolazila potiho sam zarežala prema Nikky i Katy:
- MRZIM VAS!-
-Zar je to moguće? Ja...da se zaljubim? I to još i neznanca?- mislila sam u sebi.
Kad sam opet izašla na hodnik, nikoga nije bilo.
-Kvragu...kasnim na sat...i to još na biologiju...-psovala sam u sebi.
Dogegala sam se do učionice.
Pokucala sam na vrata-Umm...oprostite što kasnim.-i ušla.
-Da. Sjedaj!-
Profa me je mrzila. Doslovno mrzila. I mrzila je što mi ništa ne može. Zato sam sjedila u zadnjoj klupi. Dok sam prolazila kroz razred, osjetila sam da me svi gledaju. Kao da znaju što mi je. Ne znaju. Nemaju oni pojma.
-Bok! Drago mi je što se opet vidimo!- šapnuo je M.J
-I meni.-jedva sam se nasmješila.
-Što ti je?-upitao me je.
-Ne znam. Nije mi dobro.-
-Nije valjda zbog mene?- našalio se.
Pocrvenila sam. Nisam dizala pogled s knjige, koje sam bila izvadila kad sam sjela.
-Ne...nije...valjda.-pokušavala sam zvučati uvjerljivo. Ali priznajte. Ne ide mi.
-Očeš da te otpratim doma? Vidim da ti nije dobro.- zvučao je zabrinuto. Previše za nekog tko me prvi put vidi. - Stvarno mi nije teško.-
-Nee...Dobro sam. Hvala što se brineš za mene. Ali ne hvala.- osmjehnula sam mu se.
Uzvratio je.
-TIŠINA VI TAMO!-izderala se na nas profa.
Potiho sam zarežala.
-Nije ti baš draga.-još tiše nego prije rekao mi se.
-Nije. NIMALO.- bjes je polako popuštao.
**
-Hmm...bolje mi je.-rekla sam Katy.
-Vidim.-
-Aa....zar ti nije bilo dobro?- upitala me je Nikky sa iznenađenjem u glasu.
-Pa zar nisi vidjela?!- odgovorila je umjesto mene Katy
-Umm..ne. Haha...-
-Što je smješno?-upitala ju se Katy.
-Ahh...evo ga opet. Opet ću se posvađati. Grr...iritira me to.
Okrenula sam glavu. Opet sam ga vidjela. Sprijateljio se s dečkima iz razreda.
Pogledi su nam se sureli. Gledala sam u njega. Nisam htjela micati pogled. Nije ni on.
Pogledao me je čudnim pogledom. Vrlo čudnim. Kao da nešto nije u redu.
-Ivy....ulazimo.-
Skrenula sam pogled.
-Što to znači? Zašto me je tako gledao?- pomisao na taj pogled nije mi davao mira.
**
-Ajde, bok! Vidimo se sutra. Pozdravljala sam se s Katy i Nikky.
-Zar nećeš ostati?-
-Ne. Idem učiti.-
-Ti si stvarno luda.-
-Znam. Bok!-
-Ok. Bok!-
Krenula sam prema doma. Krenula sam dužim putem. Trebalo mi je vremena da razmislim.
-Hej! Stani!- netko je vikao iza mene.
-Tko sad..?-okrenula sam se. M.J.? Što će on ovdje?
-Što me uhodiš? Ili što?-našalila sam se.
-Hehe, ne... ovdje sam se preselio.-
-Što? Ovdje? U koju zgradu?-
-U ovu tu.-pokazao je prstom točno u moju zgradu.
-Ovo je čudno. Malo previše. Ne. To nije istina. Na pamet mi je palo ono najgore.-
-Ovaj...p-aa--a...to je moja zg-r-aa-a-adda!-promucala sam.
-Stvarno?-
-Da.-
Htjela sam pobjeći. Između moje zgrade,i škole je bila prometnica. Bila sam točno na semaforu. Nisam mogla. Duboko sam udahnula, i izdahnula. Tada se na semaforu upalilo zeleno. Odahnula sam. Htjela sam pretrčati zebru.
-NE! Stani Ivy!- M.J me je povukao za torbu i vratio na pločnik. U tom trenutku ispred mene je proletio auto bez kontrole. Mogao me je ubiti. Raskomadati. Istog trena taj isti auto, zabio se je u obližnje drvo. Vozač je bio mrtav. Vrsnula sam. Suze su mi protekle niz obraze. M.J me je spasio. Spasio mi je život. Čula sam sirene. Ljudi su se okupli oko mene i auta. Uhvatila sam se za glavu. Suze su bile gorke, i pekle su. Srce me je boljelo za izgubljenim životom. Glava mi je bila puna misli. Htjela je eksplodirati.
Tada mi je sinulo. Ja sam mogla biti drugi izgubljeni život. Netko drugi bi plakao nad mojim krvavim tijelo.
Tada me je M.J čvrsto zagrlio i šapnuo:
-Neće ti se ništa dogoditi. Neću dopustiti! Obećajem ti.-
To je bilo čvrsto obećanje.
-Kasnimo! Pokreni se Ivy!-vikala je na mene moja sestra.
-Evo samo časak!- odgovorila sam joj iz kupaone. Stavila sam maskaru, još jednom pogledala dali dobro izgledam, uzela torbu i izašla sam iz stana. Dan je bio sunčani,i ništa mi ga nije moglo upropastiti. Čim sam izašla iz svoje zgrade, udahnila sam miris proljeća.
Laganim korakom sam krenula u školu. Sve je bilo budno, svijet se kretao normalnim ritmom. Mala djeca su trčala livadom, ganjajuči golubove... Mame su sjedile na klupica smješkajući se njima. Ljudi su šetali, žurili na posao, ili jednostavno sjedili i uživali u trenutku.
Ja ne stanujem daleko od škole. Ne treba mi ni pet minuta do nje. Zato nikad nisam žurila.
Zapravo, ja sam uživala u trenutku od doma do škole. No mojim bližnjima je to smetalo. Bili so stalno u žurbi.
-Ajmo,ajmo pokreni see! Ide mi više na živce tvoja usporenost.-ukorila me moja sestra Anna.
Nisam joj ništa rekla, već sam samo ubrzala korak do nje, jer mi se nije dalo prepirati.
Išle smo brzo, jer ona nije mogla podnjeti da kasni.
-EE...TU SMOO!-zazvao me poznati glas.
Okrenula sam se. Nasmješila sam se od uha do uha. Bila je to moja frendica Nikky, s njom je bila i Katy.
-Heej...-pozdravila sam ih.
-Kaj ima?-upitala sam ih.
-Ništa...Ko i uvijek.-odgovorila je Katy.
-Ja imam vijest! Znate da se priča da će doći u NAŠ razred neki novi dečko!?-uzbuđeno je rekla Nikky.
-STVARNO?-sa zanimanjem je rekla Katy.
-A wow...stvarno me nije briga.
Nikad nisam bila stvarno zaljubljena. Jednostavno nitko me nije zanimao. Imam puno muških frendova. Ali smo samo frendovi.
-Ti bi si Ivy, stvarno trebala nekoga naći! Osmi si razred, i nikoga nikada nisi imala! A toliko
bih mogla imati! Malo zatrepčeš okicama, i vuuuuš svi se dečki stvore oko tebe.-krotila me frendica.
-Ma dajte me više pustite na miru s time. Ne zanima me UOPĆE to. Razumijete?-grubo sam odgovorila.
Kad mi je htjela odgovoriti Katy, prestigla sam je i rekla:
-ULAZIMO!-
Namrštila je obrve, i krenula prema ulazu. Uzdahnila sam, i krenula prema ulazu. Tamo su me dočekala ista lica profesora, koji su iskreno, već bili dosadni. Svaki dan mi je zapravo bio isti. Svaki dan, ista lica, ista priča, ista dosada. No sada ću uskoro otići iz ovoga mjesta.
Možda će mi ta lica, i ta priča nedostajati. Možda se i toga bojim. Samo možda...
Sjela sam na klupici koja je bila u mojoj slačionici. S okom sam prešla ta sva lica koja ću jednog dana zaboraviti. Dali to želim? Svoju staru ekipu zaboraviti, tu istu koja me te sve godina nasmijava do suza, ponekad i rasplakala. Ne znam.
-Ideš?-trgnuo me iz misli moj frend Max.
-Oh,da...-
Kad sam došla na kat svi su već bili ondje. Svi su me pozdravili veselo. Samo sam im se nasmješila.
Zvonilo je. Profa je već otključavala vrata. Uvijek sam joj se čudila kako prođe pored mene,
a da ju ja nikad ne vidim. Zadnja sam ušla. Sjela sam u svoju klupu, koja se nalazila odmah do ploče. Sjedila sam sama. U razred nas je neparan broj i netko uvijek mora sjediti sam. Najčešće sam to ja. Uživala sam u svojoj ''samoći''. Sat je počeo, ja sam kao i ubičajeno izvadila knjige, i počela zapisivati sve što je profa rekla. U razredu je bila donekle tišina. Zadubila sam se u pisanje tako da nisam ni čula kucanje na vratima.
-Ah, to je sigurno novi učenik.- prekinula nas je s radom profesorica.
-Novi učenik?-promrmljala sam.
-Rekla sam ti-rekla mi je Nikky koja je sjedila iza mene.
Otvorio je vrata, jedva čujno,ušao laganima korakom pred cijeli razred, bez ikakve treme.
-Djeco, ovo je M.J, dolazi iz New Yorka.-predstavila ga je.
Zastao mi je dah. Nikad nisam vidjela nekoka poput njega. Imao je tamno plave oči, poput oceana, smješak koji je pomicao planine, tamno smeđu, kosu koja mu je dosezala do ušiju. Šiške koje jednim pokretom micao s lica. Imao je blijedo lice, na kojem se nije moglo vidjeti kako se zapravo osjeća. Tužno? Veselo? Uzbuđeno? Nisam mogla dokućiti.
-Sjedni u prvu klupu. Jedino je ona slobodna.-rekla mu je profa.
Prva klupa? Nakon 30 sekundi došlo mi je do mozga. Tu ja sjedim.
Sjeo je do mene. Opet mi se nasmješio i rekao:
-Ja sam M.J. Ti si?-
-Ovaj...Hmm...Ja samm...-nisam mogla se sjetiti!
-IVY! IVY!-šaptala mi je frendica.
-IVY! Moje ime je Ivy!-lagano sam mu se osmjehnula. Iako sam znala da sam osramotila.
-Drago mi je!-rekao je zanemarivši moju nelagodu.
-I meni...-
Bilo mi je užasno. Nikako nisam mogla pratiti sat. Obrazi su mi gorjeli. Srce lupalo. Ruke drhtale. Zar sam se zaljubila? Ja? Jesam li? Sat je završio. Odahnula sam. Brzo sam spremila knjige, i prva izašla iz razreda. Otrčala sam u wc. Umila lice hladnom vodom. Naslonila sam se na zid. Netko je pokucao.
-Ddd-aa-a...?-krhko sam odgovorila.
-Opaa...nije li zgodan?-upitala me Katy.
-Ovaj...valjda...ne znam...-smuljala sam nešto.
Ispod oka me pogledala i rekla:
-Vrlo loše lažeš. Tamo si skoro pala u nesvjest!-
Zažmirila sam. Nisam joj odgovorila. Noge su mi klecale i jedva sam se držala na nogama.
-Umm...Nije mi dobro...Katy?...-
-IVY!? Što je tebi? HALO? Jesi li budna?-
Onesvjestila sam se. Zar zbog njega? Zar mogu za nekim tako poluditi?
-Dobro sam.-opet sam se oslonila na noge-samo molim te nemoj nikome ovo reći. Ne želim nikoga opterećivati.-
-Umm...Ok....Ali mislim da bi trebala otići doma.-brižno mi je rekla frendica.
-Neću...ostati ću. -
-Kako hoćeš.-
